Šta kad...

Kakav dan!
Danas Beograd nije bio lep!
Padala je kiša! A ja sam bila bosa....
I bazala sam po nekom blatu....i neki čovek je hteo da skoči sa Železničkog mosta....stajao je na njemu 6 sati....a ja sam to morala da gledam....
I svi su mislili da je lud, da traži pažnju, šalili su se na njegov račun....i ja sam to morala da slušam....
I ON se njije javio....i svi su me nervirali....
Kažu: "Sutra je novi dan!"
Da li je sutra novi dan?
Da li mrak može da izbriše sve sto je crtao dan, kao gumicom....
I emocije, nervozu, strepnju, tugu, mokre ulice, saznanje da je neko hteo da se ubije....
Hoce li sutra zaista sve biti drugačije ili samo nastavak posle zapete?......



FOTO:forum.krstarica.com
www.megafonija.com

Pobednik

Jutro sam se probudila ponosna i srećna,
zbog mog Beograda, koji je sinoć pobedio!
Sinoć je u Beogradskoj areni održano finale 53. Evrovizije. Predstavnica Srbije Jelena Tomašević je osvojila 6. mesto, ali Beograd je triumfovao.
Kada smo pre godinu dana dobili vest da će se sledeća Evrovizija organizovati u Beogradu, svi su je primili sa skepsom? "Hoćemo li moći? Ipak je to veliki događaj, koji zahteva složenu organizaciju!" - čulo se sa svih strana.
Sada možemo ponosno da kažemo da smo uspeli. Svi evropski i svetski mediji javljaju kako je Beogradska arena izgledala spektakularno, a kako je šou bio perfektno organizovan do najsitnijih detalja, čime je postavio nove standarde u organizaciji ovog događaja.
Beograd je sinoć sijao, što od srećnih lica njegovih stanovnika, što od vatrometa koji su obasjali nebo iznad Kalemegdana, Brankovog mosta i gradske Skupštine.
Međutim i Evrosong je doneo prestonici veliki poklon - duh Evrope i turističke metropole.
Poslednjih dana na svakom koraku mogli ste zateći strance koji šetaju našim gradom, čuti razne jezike, druziti se sa novim ljudima....
Još jednom smo opravdali statuu koja predstavlja simbol i duh Beograda - Pobednik!


FOTO: www.mojdunav.com
www.nadlanu.com

Ljubav u prestonici

Ima li ljubavi u Beogradu?
O ovom pitanju razmišljam već par dana...Iz više razloga.....
Prvo, većina mojih prijatelja su sami. Mali broj onih koji su u vezi, nisu srećni u tim vezama, jer se gotovo svakodnevno svađaju. Jedna drugarica je prošlog vikenda prevarila svog dečka, a ovog vikenda druga drugarica je otkrila da dečko vara nju. Već sam se pitala, šta nije u redu? Šta se to dešava među nama??
Pre godinu dana profesorka Filološkog fakulteta Zorica Tomić izdala je knjigu Poljubac u doba kuliranja. Inspiraciju za knjigu našla je u razgovoru sa svojim studentima, koji su se žalili kako ne mogu da pronađu partnera. Jedan beogradski novinar i urednik Ivan Mrđen, u svojoj redovnoj kolumni, prokomentarisao je kako je sve više mladih usamljeno "jer se previše pretvaraju da su ono što nisu". Kada uđete u bilo koji beogradski kafić ili klub, videćete grupicu momaka za jednim stolom i grupicu devojaka za drugim stolom. Ukoliko se zadržite, primetićete da oni možda razmenjivati poglede, ali niko nikom neće priči ili započeti bilo kakav razgovor. Zašto je to tako?
Zaista nemam odgovor na to pitanje, ali je evidentno da problem, prvenstveno, u komunikaciji postoji.
Međutim, vraćajuće se sa posla, pre neko veče, na ulici sam ugledala jedan par koji je stajao zagrljen i plesao, neobzirući se na začuđavajuće poglede prolaznika. Izgledali su tako srećno i zaljubljeno, kao da su u nekom svom svetu.
Sutradan me je pozvala K i rekla da sinoć provela najdivnije veče sa dvojim dečkom, uz muziku i sveće.
Odjednom mi se vratila nadu da romantika i zaljubljenost ipak postoje!
Možda imamo problem u komunikaciji zato što komuniciramo sa pogrešnom osobom!? Ili dve, nije bitno.
Moramo biti strpljivi i sačekati svoju "idealnu polovinu"!
Taj izraz je definitivno utopijski, jer niko nije savršen. Biće da je idealan onaj sa kim imamo (približno) idealnu komunikaciju.
Ali jedno je sigurno, u Beogradu definitivno ima ljubavi!

FOTO: www.danas.co.yu

"Ili jare ili pare..."

Vožnja gradskim saobraćajem može biti prava avantura. Sećam se, pre petnaestak godina plašili smo se da ne ispadnemo kroz polu odvaljena vrata, da ne ispadnemo kroz labavi pozor, ili se ne ugušimo zbog jakog dima koji se redovno širio iz poda.....
Danas to nije slučaj, sada imamo nove, modernizovane autobuse i to dva tipa. Prvi tip su "kratki" plavi autobusi opremljeni zvučnicima i mini tv plazmama. Drugi tip su savremeni niskopodni klimatizovani autobusi. Sedim jedan dan u plavom autobusu i čujem saputnicu kako komentariše :"Jao, kako je vruće, a i smrdi! Juče sam uživala u onom novom autobusu, ima klimu, ma milina! Ali šteta što nema muziku, nekako je dosadno..."
I zaključim, tako je to u našem lepom Beogradu, uvek po principu "ili jare ili pare".........
Ili je problem u nama putnicima? Brzo smo zaboravili rasklimana vrata i odvaljena sedišta, i sada nam je najveći poblem što nemožemo i da se hladimo i da uživamo u muzici.....

FOTO: www.skyscrapercity.com

Gde ćemo živeti za 20 godina?

Danas sam srela prjateljicu iz gimnazije. Razmenile smo par rečenica i zaključile - "Vidimo se na facebook-u!". Na tom čuvenom sajtu postoji grupa iz moje osnovne škole, gimnazije, fakulteta.... Tu se ljudi upoznaju, pronalaze, duže, jednostavno vode "sajber život". Hoćemo li za 20 godina živeti u Beogradu na određenim meridijanima i paralelama na planeti Zemlji ili u Beogradu na www.facebook.com/Beograd?
Da li će Knez Mihajlovu zameniti neki "net korzo" ?
Sve je to u redu. Razumem da je život "brz" i da nemamo mnogo slobodnog vremena. Samo se pitam, sta će zameniti prve aprilske pupoljke i njihov opojni miris, zavodljive poglede koje rezmenjujemo "u mimohodu", nežne crvene zrake zalazećeg sunca na Kalemegdanu, adrenalin pri skoku sa "bandžija" na Adi.....ili cemo oguglati na sve vrste emocija i doživljaja i mi sami se pretvoriti u "sajber" ljude, od memorijskih kartica, električnih kola i kablova?

FOTO: sonnetshaven.wordpress.com

Da li M i ja živimo u ustom gradu?

M je moj kolega sa posla. Pravi je "dečko iz kraja", ili kako ja volim da kažem "Ti i tvoj zvezdarski geto". Sluša hip-hop i tehno, izlazi u "KST", "Akademiju" i na rejv žurke. Nosi "skejterke" i široke pantalone. Spava do sedam popodne. Voli mračne beogradske ulice i uvučene "štekove", sa drugovima pije pivo ispred radnje, a vrhunac provoda mu je kada se sa "ekipom" "skuca" kod nekog "na gajbu", gde piju pivo i igraju soni celu noć.
Ja živim u novom delu grada, koji je još u izgradnji, pa nismo stigli da formiramo nikakav geto. Dan mi počinje u 9 ujutru, kada idem na fakultet. U pauzi između fakulteta i posla odlazim u centar grada na kafu sa prijateljicama ili u kupovinu. Oblacim se u “Tally”-ju i “Zari”, nosim baletanke ili cipele sa petom. Izlazim u beogradske klubove i kafiće. Ja volim beogradske ulice danju, volim kada jutarnje sunce obasja stari deo grada dok prelazim Brankov most, šetnju Kalemegdanom...I ja sam “devojka iz kraja”, ali na neki drugi način. M kaže da ja živim u svetu Keri Bredšo, a on Eminema. Pa, verujem, da je donekle u pravu.
Sad se pitam, da li M i ja živimo u istom gradu? Mi hodamo istim ulicama, ali ih vidimo drugačijim očima. Ono što je meni ulaz u zgradu, njemu je “štek”, gde ja kupujem doručak, njemu je “baza” (tako zove mesto ispred radnje, gde pije pivo), meni je Kalemegdan asocijacija na romantični zalazak sunca, a njemu “bleja”....
Moj i njegov Beograd nisu isti, nisu čak ni slični....
Pitam se koliko onda Beograda zapravo postoji, 2 000 000?
Da li je Beograd ustvari mozaik sklopljen od kockica života svih njegovih stanovnika?

FOTO: www.yu4you.com
www.aegee-beograd.org.yu

Imamo li pravo glasa?

Juče sam se, sticajem okolnosti, našla na svečanoj akademiji povodom obeležavanja 140 godina postojanja Islamske zajednice Srbije. Srbijanski muftija Jusufspahić, govorio je o tradiciji islamske vere na ovim prostorima i njenoj evoluciji. Jedna rečenica koju je izgovorio posebno je privukla moju pažnju: “Mi ne smemo živeti u prošlosti, već se moramo okrenuti budućnosti koja je obojena pluralizmom vera, kultura i naroda.” On je, takođe, tokom svog govora naglašavao kako je Srbija njegova domovina i Beograd njegov grad. Ove reči potakle su me na razmišljanje. Nikada nisam pomislila kako razmišlja taj "drugi", koji je njegov ugao pogleda i šta zapravo znam(o) o drugim verama, kulturama? Da li ste ikada ušli u džamiju, da li znate gde je džamija u Beogradu? A sinanoga? Katedrala? Da li imate prijatelja druge vere? Da li ste nekada pričali sa nekim o njegovoj (drugoj) veri, tradiciji? Da li smo svesni da je Beograd zaista grad i Jusufspahića i drugih muslimana? Ili je on samo “naš”? (Ko smo to mi?) I kako se onda možemo nadati suživotu i toleranciji kada se zapravo i ne poznajemo. Kada raspravljamo o nekoj, na primer, knjizi potebno je da je pročitamo, da smo upoznati sa sadržajem i detaljima. Međutim, mi po nekoj čudnoj navici mislimo da sve znamo i da se u sve razumemo. Da li ste pročitali kuran, pa makar radi opšte kulture, zar vas nikad nije zaintrigiralo da vidite šta tu zapravo piše, da sami pročitate i interpretirate, bez da vam neko objašnjava. Možda bi tada imali drugačije stavove i možda bi tada bolje razumeli jedni druge i više se uvažavali. Zaista, nije pitanje vere, već stepena kulture i civiliziranosti.

FOTO: commons.wikimedia.org