Juče sam se, sticajem okolnosti, našla na svečanoj akademiji povodom obeležavanja 140 godina postojanja Islamske zajednice Srbije. Srbijanski muftija Jusufspahić, govorio je o tradiciji islamske vere na ovim prostorima i njenoj evoluciji. Jedna rečenica koju je izgovorio posebno je privukla moju pažnju: “Mi ne smemo živeti u prošlosti, već se moramo okrenuti budućnosti koja je obojena pluralizmom vera, kultura i naroda.” On je, takođe, tokom svog govora naglašavao kako je Srbija njegova domovina i Beograd njegov grad. Ove reči potakle su me na razmišljanje. Nikada nisam pomislila kako razmišlja taj "drugi", koji je njegov ugao pogleda i šta zapravo znam(o) o drugim verama, kulturama? Da li ste ikada ušli u džamiju, da li znate gde je džamija u Beogradu? A sinanoga? Katedrala? Da li imate prijatelja druge vere? Da li ste nekada pričali sa nekim o njegovoj (drugoj) veri, tradiciji? Da li smo svesni da je Beograd zaista grad i Jusufspahića i drugih muslimana? Ili je on samo “naš”? (Ko smo to mi?) I kako se onda možemo nadati suživotu i toleranciji kada se zapravo i ne poznajemo. Kada raspravljamo o nekoj, na primer, knjizi potebno je da je pročitamo, da smo upoznati sa sadržajem i detaljima. Međutim, mi po nekoj čudnoj navici mislimo da sve znamo i da se u sve razumemo. Da li ste pročitali kuran, pa makar radi opšte kulture, zar vas nikad nije zaintrigiralo da vidite šta tu zapravo piše, da sami pročitate i interpretirate, bez da vam neko objašnjava. Možda bi tada imali drugačije stavove i možda bi tada bolje razumeli jedni druge i više se uvažavali. Zaista, nije pitanje vere, već stepena kulture i civiliziranosti.
FOTO: commons.wikimedia.org
No comments:
Post a Comment