Poslednjih desetak dana Beograd su zahvatile razne groznice, ali najveća je svakako ona oko nedavno održanih izbora…
Ne želim da ulazim u pitanja politike i političkih stavova, već da primetim dve vrste raspoloženja u kojima su se našli građani prestonice.
Prvu grupu čine "fanatici", građani koji poslednjih desetak dana ne spavaju, ne jedu, već ispijaju kafe i pale cigaretu za cigaretom. U ovoj kategoriji postoje dve pod kategorije "članovi patrije" i "simpatizeri". Prvi trče unaokolo, nervozno komentarišući dešavanja i pričajući samo i isključivo o novim informacijama "iz prve ruke". Drugi, takođe, pričaju samo o politici i nervozno, sa blagom bojazni i "knedlom u grlu" iščekuju najnovije vesti, one "iz sata u sat". Imam posećaj da oni ne spavaju, ne jedu, ne dišu, ne žive, prosto, kao da je vreme stalo i samo se čeka konačna odluka, koja će biti prekretnica za njihov budući život u stilu – "Biti ili ne biti, pitanje je sad?!"
Drugu grupu čine građani koje ne zanima most na Adi, izgradnja metroa, investicije, prosto, ništa. Oni ne smatraju da će buduća vlast, ma ko to bio doneti ikakve promene u Beogradu, bile one na bolje ili na gore. Njihov komentar je – Nemam komentar. Pitam se, da li to znači nemam mišljenje (nekakvo određeno) ili toliko me zanima, da ne želim da mislim o tome? Oni nemaju očekivanja, nadanja. Pitam se, ko je u pravu? Da li oni ostrašćeni koji misle da je "ovo ključni momenat" i svo svoje vreme i pažnju upućuju na trenutna politička dešavanja ili oni koji su izgubili svaku nadu i želju i "gledaju svoja posla"? Ili je "istina" tamo negde....između...kao u starih Grka u "zlatnom preseku"?
FOTO:www.totalportal.hr/firedesk/Svijet/Europa/glasacka-kutija5.jpg
No comments:
Post a Comment