Da li M i ja živimo u ustom gradu?

M je moj kolega sa posla. Pravi je "dečko iz kraja", ili kako ja volim da kažem "Ti i tvoj zvezdarski geto". Sluša hip-hop i tehno, izlazi u "KST", "Akademiju" i na rejv žurke. Nosi "skejterke" i široke pantalone. Spava do sedam popodne. Voli mračne beogradske ulice i uvučene "štekove", sa drugovima pije pivo ispred radnje, a vrhunac provoda mu je kada se sa "ekipom" "skuca" kod nekog "na gajbu", gde piju pivo i igraju soni celu noć.
Ja živim u novom delu grada, koji je još u izgradnji, pa nismo stigli da formiramo nikakav geto. Dan mi počinje u 9 ujutru, kada idem na fakultet. U pauzi između fakulteta i posla odlazim u centar grada na kafu sa prijateljicama ili u kupovinu. Oblacim se u “Tally”-ju i “Zari”, nosim baletanke ili cipele sa petom. Izlazim u beogradske klubove i kafiće. Ja volim beogradske ulice danju, volim kada jutarnje sunce obasja stari deo grada dok prelazim Brankov most, šetnju Kalemegdanom...I ja sam “devojka iz kraja”, ali na neki drugi način. M kaže da ja živim u svetu Keri Bredšo, a on Eminema. Pa, verujem, da je donekle u pravu.
Sad se pitam, da li M i ja živimo u istom gradu? Mi hodamo istim ulicama, ali ih vidimo drugačijim očima. Ono što je meni ulaz u zgradu, njemu je “štek”, gde ja kupujem doručak, njemu je “baza” (tako zove mesto ispred radnje, gde pije pivo), meni je Kalemegdan asocijacija na romantični zalazak sunca, a njemu “bleja”....
Moj i njegov Beograd nisu isti, nisu čak ni slični....
Pitam se koliko onda Beograda zapravo postoji, 2 000 000?
Da li je Beograd ustvari mozaik sklopljen od kockica života svih njegovih stanovnika?

FOTO: www.yu4you.com
www.aegee-beograd.org.yu